Tretiranje stresa i anksioznosti uz pomoć hipnoterapije

 Postoje 3 glavna načina tretiranja anksioznosti.

1.   Lekovi   su najčešće prva stvar koja se nudi kao prva linija odbrane za osobe koje pate od anksioznosti. To uspeva da pomogne kod nekih ljudi, ali to je kao da stavljate flaster na otvorenu ranu.  I morate konstantno da stavljate novi flaster svakog dana i da se nadate da rana neće postati još veća. I flaster možda i nije dovoljno velik da pokrije tu ranu.  I možda će biti još krvarenja ili se možda neka infekcija može javiti i pre nego što shvatite šta se dešava vi morate da idete na hitno saniranje, zato što rana nije tretirana kako treba od početka.
2. Neki ljudi se odlučuju da idu kod savetnika kako bi    smanjili nivo stresa,    u nadi da će imati neko olakšanje. To je kao da stavljate flaster na otvorenu ranu ali na pogrešnom mestu, na primer, imate ranu na levoj nozi a vi stavljate flaster na desnu. Očigledno to neće sprečiti ranu da krvari.

3. Neki ljudi pokušavaju da   ignorišu ili da se naviknu na njihovu anksioznost  , sve dok simptomi ne počnu da zahtevaju rešenje. Možda je osoba koja je anksiozna izluđivala svoju porodicu i žena želi da se razvede. Ili ta osoba počne da koristi alkohol kao rešenje i privremeni "lek" za anksioznost, ili možda počne da koristi drogu kako bi se smirila ili možda počne da se kocka. I potom krene na lečenje ili ode kod bračnog savetnika. Ali opet,   tu  su simptomi ti koji se tretiraju ,   a  ne sam uzrok anksioznosti i  zato "takozvana" terapija  nema efekta.

Šta čini hipnoterapiju toliko efektivnom u tretiranju anksioznosti i stresa?

U hipnoterapiju mi se obraćamo emocijama koje su sakrivene ispod površine, i te emocije "hrane" anksioznost. Efektivna hipnoterapija može brzo, najčešće već nakon prve seanse, da dopre dole do samog izvora klijentove anksioznosti uz pomoć regresije. U hipnoterapeutskoj seansi, mi uvek počinjemo sa trenutnom situacijom ili događajem koji je bio okidač. Možda se desilo da je klijent postao preterano anksiozan kada je imao neki javni nastup, ili je možda imao usmeni ispit pred gomilom nepoznatih ljudi, ili se to desilo kada je morao da razgovara sa svojim šefom i tako dalje.
1.) Terapija počinje sa osećanjima koje je klijent iskusio pre nego što je počeo taj javni nastup.  Osećanja koja hrane anksioznost su najčešće, strah, panika i stid. Zatim pitamo gde se ta osećanja nalaze u telu. Neki klijenti kažu u grudima ili u stomaku. I potom se traži od klijenta da izrazi ta osećanja kako bi se malo oslobodio stresa koji se nalazi u njemu. Ovo je glavni sastojak koji čini hipnoterapiju toliko uspešnom. Većina terapeuta ili savetnika je obučena da pokuša da leči klijenta tako što će sa njim pričati o tim osećanjima. Pričanje o osećanjima sa terapeutom ne otpušta i ne eliminiše uzrok nastanka tih osećanja zato što emocije nisu uskladištene u umu klijenta. One su locirane u telu.
2.) Zatim pitamo klijenta da se vrati nazad na period kada je prvi put osetio ta ista ili slična osećanja zbog npr. javnog nastupa. I zato što je klijent pod hipnozom, mi se u stvari tada obraćamo direktno podsvesnom umu i tražimo od njega da "donese" u svest klijenta   delove koji nedostaju   kako bi se slagalica njihove anksioznosti složila.  Vaš podsvesni um je rezervoar informacija, upravo kao hard disk u vašem kompjuteru.  On skladišti ogromne količine informacija o svim obrazcima ponašanja u vašem životu i njemu se može veoma lako pristupiti uz pomoć hipnoterapije.
3.)  Mi  koristimo istu situaciju u kojoj se klijent suočava sa javnim nastupom i potom oseća anksioznost, pomešanu sa osećanjima (na primer) straha koji je opisan kao stezanje u stomaku, i osećajem panike i preznojavanja i osećajem sramote koji se pokazuje tako što osoba stavlja ruku preko lica kako bi prikrila crvenjenje. I kada se klijent vrati na sličnu ili istu situaciju iz prošlosti najčešće je to  u klijentovom detinjstvu.

I da nastavimo sa našim primerom anksioznosti kod javnog nastupa, možda nas um našeg klijenta vrati na period kada je imao 12 godina i kada je trebao da recituje pesmicu pred celim razredom. I tada je učitelj vikao na njega jer je naučio pogrešnu pesmicu.  I sva deca su počela da mu se smeju i da ga nazivaju pogrdnim imenima. Ili se može vratiti na još raniji period kada je imao 5 godina i kada se u vrtiću upiškio u gaće i vaspitačica ga je još više posramila i to pred celim razredom.
4.) Sada, u hipnoterapeutskoj seansi mi smo u mogućnosti da pomognemo tom petogodišnjem detetu da stvori drugačije iskustvo.  On može da kaže vaspitačici da mu je ona povredila osećanja kada mu se tako obraćala, i može da joj kaže da se nikada više, nikada, ne  ponaša tako prema njemu. Klijent tada može i da prepozna i svog najboljeg prijatelja koji mu se tada nije smejao ili rugao, i tako može i da nađe utehu u podršci i ljubavi koju je dobio od svog najboljeg prijatelja. I što je najsajnije, taj osećaj olakšanja koji oseća taj petogodišnjak, oseća isto tako  i odrasla osoba koja je patila od anksioznosti, i kada se to reši odrasla osoba dobija povećano samopouzdanje i samopoštovanje.

Lepota  hipnoterapije je da mi možemo napraviti most koji nas vodi kroz život osobe pravo do izvora disfunkcionalnog ponašanja i anksioznosti.

Hipnoterapija tretira zajedno um, telo i emocije u jednom paketu, i što je najbolje sve u isto vreme.

Spuštajući se dole do izvora anksioznosti mi ga iskorenjujemo. To je kao da želite da se rešite korova u vašoj bašti i kada isečete samo ono što je na površini vi se niste u potpunosti rešili korova, već  kada iz korena izvadite korov tek onda možete biti potpuno sigurni da ste ga se rešili. Pronađite koren simptoma koje osoba ima danas i rešite se problema jednom i zauvek.